Pravilno
upravljanje kvalitetom može biti strateška prednost na farmaceutskom, tržištu
medicinskih sredstava ili bilo kom drugom. Nažalost veliki broj kompanija ne
vidi potencijal koji donosi ulaganje u kvalitet. Zato je osnovni zadatak
predstavnika za kvalitet u kompaniji da objasni izvršnom rukovodstvu jezikom
koji oni razumeju (novac), da ulaganje u kvalitet nije uzalud potrošen novac i
da će se takvo ulaganje višestruko isplatiti.
Cena kvaliteta
se obično deli u četiri kategorije:
1.
Preventivni
troškovi (planiranje kvaliteta, godišnji pregled proizvoda, izveštaji
menadžmenta, obuke zaposlenih, provere, kvalifikcione I validacione aktivnosti,
akvizicija podataka i analiza, projekti unapređenja kvaliteta),
2.
Troškovi
ocenjivanja (inspekcija polaznih materijala i ispitivanje, ispitivanje u toku
procesa, ispitivanje gotovog proizvoda, pregled dokumentacije o seriji i
odobravanje serije za promet),
3.
Inerni
troškovi (otpad, ponavljanje posla, ponavljanje ispitivanja, retest, odbacivanje,
neusaglašenosti, OOT ispitivanja, OOS ispitivanja, zastoji povezani sa
kvalitetom, nizak prinos) i,
4. Eksterni troškovi propusta (žalbe,
povlačenje proizvoda sa tržišta, nestašice proizvoda).
Kompanije treba
da procene njihove troškove u svakoj od ovih kategorija. Procena troškova ne
mora da bude komplikovana ili kontinuirana. Prepoznavanje glavnih troškova u
svakoj kategoriji u poslednjih 6-12 meseci obezbediće iznenađujuću količinu
informacija. Sa ovim informacijama kompanije će početi da bolje razumeju
troškove koji se odnose na kvalitet i značaj sredstava koja su na odgovarajući
način izdvojena za tu namenu.
