Analiza rizika, ISO 9001:2015

Jedna od ključnih izmena u velikoj reviziji standarda ISO 9001, shodno planu koji je usvojio ISO TC 176, je da se uspostavi sistematski pristup riziku, pre nego da se tretira kao jedna od komponenti sistema upravljanja kvalitetom. U prethodnim izdanjima ISO 9001, klauzula o preventivnom delovanju je odvojena od celine. Sada se rizik razmatra i prožima kroz ceo standard. Koristeći pristup zasnovan na riziku, organizacija postaje proaktivna pre nego čisto reaktivna, sprečavajući ili smanjujući neželjene efekate i uz promovisanje stalnih poboljšanja. Preventivno delovanje postaje automatsko kada koristimo sistem upravljanja zasnovan na proceni rizika. Pri tome, standard ne upućuje na standard ISO 31000, niti na bilo koju drugu metodu, pa svaka organizacija može da koristi koju god želi metodu za procenu rizika.

Analiza rizika zasnovana na razmišljanju, je nešto što svi automatski i često podsvesno radimo. Pretesh Biswas je dao odličan primer, ako želimo da pređemo ulicu, prvo ćemo proveriti da li ima automobila koji mogu da nalete na nas. Nećemo napraviti korak ispred automobila u pokretu.

Koncept rizika je oduvek bio implicitan zahtev u ISO 9001 - ovom revizijom postaje jasniji i ugrađen je u ceo sistem upravljanja. Rizik se posmatra od početka i u toku celog standarda, što čini da preventivno delovanje postaje deo strategijskog planiranja, kao i rad i mišljenje. Analiza rizika zasnovana na razmišljanju je već deo procesnog pristupa. Na primer da li ću pretrčati peko autoputa ili ću koristiti obližnji pešački most. Koji put ćemo izabrati odredićemo analizom rizika. Analiza rizika na osnovu razmišljanja predstavlja rutinsko preventivno delovanje. O riziku ne treba da mislimo samo u negativnom smislu. Analiza rizika na osnovu razmišljanja takođe može da pomogne da se identifikuju mogućnosti, i ovo se može smatrati pozitivnom stranom rizika. Prelazak autoputa direktno, daje nam mogućnost da pređemo brzo na drugu stranu, ali postoji povećan rizik od povreda usled kretanja vozila. Koristeći mogućnost da pređemo autoput preko pešačkog mosta značajno smanjujemo verovatnoću da budemo povređeni od automobila.

Mogućnosti nisu uvek u direktnoj vezi sa rizikom, ali su uvek vezane za ostvarivanje ciljeva. Razmatrajući bilo koju situaciju moguće je identifikovati mogućnosti za unapređenje. Mogućnosti za unapređenje u ovom slučaju: podzemni prolaz direktno ispod autoputa, pešački semafori, ili preusmeravanje na put na kome nema saobraćaja.

Potrebno je analizirati mogućnosti i razmisliti koje je mogće koristiti ili koje treba upotrebiti. Pri tome se moraju uzeti u obzir i uticaj i izvodljivost svake mogućnosti u odnosu na krajnji cilj . Bilo koju meru da preduzmemo automatski ćemo promeniti koncept i rizike povezane sa tim, što onda mora da dovede do preispitivanja.

Glavni ciljevi standarda ISO 9001 je da pruži poverenje u sposobnost organizacije da dosledno obezbedi robu i usluge koji su u skladu sa zahtevima kupaca, kao i da konstantno  radi na unapređenju zadovoljstva kupaca. Koncept "rizika" u kontekstu ISO 9001 se odnosi na obavezu sistema menadžmenta kvalitetom da postiže željene ciljeve, da su proizvodi i usluge usaglašeni, da se spreče neželjeni uticaji i da se ostvari poboljšavanje sistema, proizvoda i procesa.

Ozbiljna zabrinutost zbog kvaliteta API za lekove protiv bolova i groznice

Farmaceutska industrija uskoro bi mogla da se suoči sa ozbiljnim problemima u snadbevanju sa paracetamolom (acetominofen) i aspirinom (acetilsalicilna kiselina), osnovnim lekovima koji se koriste protiv bolova i groznica, zbog problema u kvalitetu API.

Više na  http://www.pharmacompass.com/

Prelazak na ISO 9001:2015

IAF je objavio Uputstvo za planiranje tranzicije sa ISO 9001:2008 na ISO 9001:2015. Plan tranzicije je javno dostupan dokument i nalazi se na web site ISO-a i IAF-a (http://www.iaf.nu/upFiles/IAFID9Transition9001PublicationVersion.pdf).
Prelazak na novo izdanje standarda je PRILIKA - šta treba da uradimo?
1.    Preispitajte u potpunosti vaš QMS
Napravite pregled gde ste sada, a gde bi trebalo da budete
2.    Označite ključne promene kao priliku za poboljšanje
Ovo pruža priliku da na novi način pogledate na vašu organizaciju i unapredite svoje poslovanje u celini.
3.    Napravite izmene u vašoj dokumentaciji koje će da podrže novu strukturu
(Po potrebi)
Korišćenjem procesnog pristupa, velike promene ne moraju biti neophodne
4.    Sprovedite nove zahteve o liderstvu, upravljanju rizikom i konteksta organizacije
Top menadžment mora da pokaže kako sistem za upravljanje ostvaruje svoj nameravani ishod i kako se usmeravaju i podržavaju osobe da doprinose efikasnosti sistema upravljanja i promoviše kontinuirani napredak.
Organizacija mora da razume sve ualze i izlaze tj. kontekst u kojem djeluje i reši unutrašnje i spoljne aspekte koji nastaju u tom kontekstu.
Rizici i mogućnosti su glavni elementi neizvesnosti, koje mogu uticati na ukupno poslovanje na bolje ili na gore. Osnovna premisa rizika zasniva se na razmišljanju da se smanje, kontrolišu i eliminišu negativne pojave.
5.    Razmotrite efikasnost postojećeg kontrolnog sistema
Evaluacija učinka je jedan od kritičnijih delova procesa, kao i merenje ROI. Ovo se odnosi na politike i procedure za monitoring sa odgovarajućom metrikom, merenjem, analizom i ocenjivanjem sistema upravljanja.
6.    Pretpostavite da svaka kontrola može da se promeni
7.    Sprovedite procenu uticaja i napravite u skladu sa tim dobar detaljan plana projekta i dodelite odgovornost članovima tima.

Zašto nam je potreban 17025?

Već dugo pokušavam da odgovorim na pitanje zašto je potrebno da Kontrola kvaliteta koja je sastavni deo Kompanje koja se bavi proizvodnjom i uz to ne pruža usluge trećim licima, implementira standard ISO/IEC 17025. Glavni razlog protiv akreditacije je da ovaj standard nije moguće implementirati zajedno sa GMP (dobra proizvođačka praksa) i ISO standardima (9001, 14000…), odnosno sa integrisanim menadžment sistemom Kompanije.

I pored toga što se ATS (Akreditaciono telo Srbije) trudi da promoviše nacionalni sistem akreditacije sa ciljem unapređenja kvaliteta proizvoda i povećanja konkurentnosti naših proizvoda na domaćem i inostranom tržištu, kroz upoznavanje sa značajem i prednostima akreditacije u okviru nacionalnog i evropskog zakonodavstva, mislim da ni proizvođači ni korisnici njihovih usluga (potrošači) još uvek ne shvataju značaj akreditacije laboratorija koje kontrolišu proizvode na tržištu.

Savremeni svet odlikuje proces globalizacije i liberalizacije svetske trgovine. Zahtevi, koji se stavljaju ispred proizvođača u pogledu bezbednosti i kvaliteta robe i usluga su u konstantnom porastu. Obimniji zahtevi su rezultat konstantnog povećanja zahteva i potreba od strane potrošača, kompanija i državnih organa. Kontrola kvaliteta proizvoda od strane regulatornih tela, više nije dovoljna da garantuje kvalitet proizvoda. Sve više se ceokupna odgovornost za kvalitet proizvoda prebacuje na proizvođača. Da bi proizvođač ispunio očekivanja u tom smislu, potrebno je da unapredi svoj sistem upravljanja kvalitetom i specijalizovanim menadžment sistemima koji se odnose na rad laboratorija za ispitivanje kontrole kvaliteta, tj. ISO/IEC 17025.    

Sa ISO 9001 i akreditacijom po ISO 17025, Laboratorija unapređuje celokupan sistem za tehničko i kvalitetno upravljanje, što dovodi do prednosti u dnevnoj laboratorijskoj praksi. Tehnički zahtevi se ažuriraju i bolje definišu formalni kadrovski planovi obuke i daju detaljniji podaci o održanim obukama, unapređuje se razvoj metoda i postupaka validacije, uvode se metode za određivanje merne nesigurnosti i jasno definiše program za kalibraciju opreme i program preventivnog i korektivnog održavanja. Pored toga, strožije je definisan i dokumentovan proces pripreme uzorka, i naravno, rigoroznije praćenje celog ciklusa kontrole kvaliteta. Takođe, poboljšanje menadžmenta kvaliteta fokusirano je na kontrolu dokumenata potrebnih za održavanje konzistentnosti analitičkih procesa, poboljšano praćenje performansi dobavljača, kao i sistemom za rukovanje komentarima i žalbama kupaca, sa stalnim poboljšanjem putem korektivnih i preventivnih mera i audita. Kvartalni pregled upravljanja korektivnim merama, neusaglašenim ispitivanjima i proverom kvaliteta rada saradnika, dobija se pomoć u određivanju dugoročnih trendova. Praktična korist od poboljšanja tehničkih zahteva i zahteva menadžmenta kvaliteta trebalo bi da bude vidljiva na dnevnoj bazi u laboratoriji. Brža identifikacija i rešavanje pitanja u vezi metoda, osoblja ili opreme, poboljšaće zadovoljstvo kupaca, a sprovođenje efikasnog sistema kvaliteta dovodi do ukupnog unapređenja laboratorijskog rada.

Akreditacija na ISO17025 pruža laboratorijske i poslovne prednosti kao što su:

1. Poboljšanje imidža laboratorije;
2. Kontinualno unapređenje kvaliteta i efikasnosti laboratorije;
3. Podrška od suštinskog značaja za druge sisteme kvaliteta koji se odnose na laboratorije, kao što su GMP (dobra proizvođačka praksa) i GLP ( dobra laboratorijska praksa);
4. Priznanje za ispitivanje kompetentnosti;
5. Efikasan marketinški alat;
6. Omogućava procenu relativnog kvaliteta i sposobnosti drugih akreditovanih laboratorija.

Važno je napomenuti da se akreditacija po ISO/IEC 17025 odnosi na celokupan sistem upravljanja kvalitetom u Kompaniji i da se nikako ne može posmatrati izolovano.

Imate loše rezultate iz PT sheme?

Standardi koji definišu interlaboratorijsko poređenje labortorija (ISO / IEC 17043 i ISO 13528), eksplicitno naglašavaju da loše rezultate mogu dobiti čak i laboratorije koje imaju dobru praksu i u kojima radi veoma stručno osoblje. Zato se loši rezultati jednog među-laboratorijskog poređenja ne smeju koristiti za osuđivanje i negativnu kvalifikaciju nekog učesnika. Pre svega bi trebalo da se koriste kao obaveštenje koje mora da izazove istragu mogućih uzroka odstupanja i, ukoliko je to potrebno, odgovarajuće korektivne mere.
Aktiviranje upozorenja znači da rezultati u toj meri odstupaju da zahtevaju istragu. Uobičajeni uzroci odstupanja su:
1.    Proizvod dostavljen od strane PT prvajdera razlikuje se od onih koji se obično rade u laboratoriji;
2.    Greška u unosu podataka neophodnih za obavljanje testova, ili greška u izračunanju ili u izveštavanju o rezultatima;
3.    Neodgovarajuća oprema;
4.    Neodgovarajući potrošni materijal;
5.    Neodgovarajući stručni kadrovi;
6.    Odstupanje od propisanih metoda;
7.    Kombinacija nekoliko manjih uzroka.
Korektivne mere treba razmotriti u smislu rezultata koji su dobijeni istragom. Korektivne mere bi mogle da budu:
1.    Tačnije definisanje oblasti nadležnosti laboratorije;
2.    Poboljšanje postupka unosa podataka, izračunavanja ili izveštavanja o dobijenim rezultatima;
3.    Popravka ili zamena neodgovarajuće opreme, poboljšavanje postupaka za održavanje opreme;
4.    Poboljšanje uslova i/ili provera postupaka za nabavku potrošnog materijala;
5.    Poboljšanje uslova u kojima radi osoblje i odgovarajuće obuke;
6.    Identifikacija i sprečavanje odstupanja od propisanih metoda;
7.    Implementacija strožijih laboratorijskih zahteva od standardnih koji opisuju postupak testiranja.
Istraga može dokazati da nema prisutnih značajnih odstupanja od rezultata. U tom slučaju, Laboratorija može da odluči da ne sprovede odmah korektivne mere i da stavi svoj proces ispitivanja pod nadzor u određenom vremenskom periodu. Standard ISO/IEC 17043 predlaže nekoliko odgovarajućih mogućnosti, pored učešća na jednom internacionalnom laboratorijskom poređenju:
1.    Proveravanje statusa materijala;
2.    Ponavljanje testova;
3.    Korelacija rezultata.

Koja je razlika između vaidacije i verifikacije (ISO 9000)

     1.    Po ISO 9000 verifikacija je definisana kao " potvrđivanje pružanjem objektivnog dokaza da su ispunjeni specificirani zahtevi."
Objašnjenje:
Verifikacija se može definisati kao evaluacija da li je ili ne proizvod, usluga, ili sistem u skladu sa regulatornim, obaveznim, specifikacijskim ili nametnutim uslovima. Verificija ima za cilj da se proveri da li proizvod, usluga, ili sistem ispunjava skup specifikacija koji su dati dizajnom. Verifikacija se može izvoditi u toku razvoja, scale-up, ili proizvodnje. Verifikacija koristi objektivne dokaze da potvrdi da su određeni zahtevi ispunjeni. U kontekstu ovog standarda, pojam verifikacija koristi se u najmanje dve različite situacije: dizajn i razvoj i nabavka.
2.    Po ISO 9000 validacija je definisana kao “potvrđivanje pružanjem objektivnog dokaza da su ispunjeni zahtevi za specifičnu predviđenu upotrebu ili primenu"
Objašnjenje:
Validacija se može definisati kao garancija da proizvod, usluga, ili sistem zadovoljava potrebe kupca i drugih identifikovanih zainteresovanih strana. Validacija ima za cilj da obezbedi da proizvod ili usluga zadovoljavaju operativne potrebe korisnika. Validacija je proces uspostavljanja dokaza koji obezbeđuje visok stepen sigurnosti da proizvod, usluga, ili sistem ostvaruje svoje namenjene zahteve. Ovo često podrazumeva svrhu prihvatanja proizvoda od strane krajnjih korisnika i drugih zainteresovanih strana. Organizacija mora da izvrši validaciju svih procesa za proizvodnju i pružanje usluga, gde rezultujući izlazni elementi ne mogu biti verifikovani naknadnim praćenjem ili merenjem i, kao posledica, nedostaci postaju vidljivi tek pošto je proizvod u upotrebi ili pošto se usluga pruži. Uslovi za validaciju mogu biti stvarni ili simulirani.

Integritet podataka

Integritet podataka predstavlja osnova farmaceutskog sistema kvaliteta, čime se obezbeđuje da se proizvode lekovi potrebnog kvaliteta.

Sistem upravljanja podacima trebalo bi da bude sastavni deo farmaceutskog sistema kvaliteta koji je opisan u EU GMP poglavlju 1. Napori i resursi sistema za upravljanje podacima trebalo bi da budu u srazmeri sa rizikom za kvalitet proizvoda, a takođe bi trebalo da budu u ravnoteži sa drugim zahtevima za obezbeđenje kvaliteta. Shodno tome, od proizvođača i analitičkih laboratorija se ne očekuje da sprovedu forenzički pristup proverama podataka na rutinskim osnovama, već da umesto toga dizajniraju i održavaju sistem koji daje prihvatljivo stanje kontrole na osnovu rizika integriteta podataka, a koje je u potpunosti dokumentovano uz odgovarajuće obrazloženje.

Zahtevi za integritet podataka važe podjednako i za ručno doobijene (papirne) kao i za elektronske podatake. Proizvođači i analitičke laboratorije treba da budu svesni da povratak sa automatizovanih/ kompjuterskih na manuelne, sisteme koji su zasnovani na papirnim zapisima, neće samo po sebi ukloniti potrebu za kontrolom integriteta podataka. To može takođe predstavljati nepoštovanje člana 23. Direktive 2001/83 / EC, koja zahteva od nosioca dozvole da se vodi računa o naučnom i tehničkom napretku i omogući da se medicinski proizvod proizvodi i proverava pomoću opšteprihvaćenih naučnih metoda.

Prezentaciju na ovu temu možete pogledati na slideshare Integritet podataka