Pet CAPA koraka |
Velika verovatnoća je da se
CAPA sistem nađe u fokusu tokom audita zbog toga što predstavlja putokaz za
identifikaciju potencijalnih i postojećih problema u kompaniji. CAPA
dokumentacija predstavlja auditorima i izvršnom menadžmentu dobro sredstvo za
razmatranje problema. Dakle, efektivno upravljanje CAPA sistemom predstavlja
kritičnu tačku za usaglašenost sa bilo kojim standardom, o čemu je već billo
reči na ovom blogu (Najbolje prakse za proveru efektivnosti korektivnih ipreventivnih mera (CAPA), i Alati i principi za proveru efektivnosti CAPA).
Sledeći pet osnovnih koraka, kompanije mogu usaglasiti CAPA sistem i obezbediti
uspešnu proveru ili inspekciju.
1. IDENTIFIKACIJA
Prvi korak je možda
očigledan, ali je veoma bitan za identifiajciju/ uspostavljanje sistema CAPA.
Neusaglašenosti koje obuhvata CAPA mogu nastati u različitim situacijama i mogu
da uključuju, ali ne moraju da budu ograničene samo na, interne provere,
eksterne provere, inspekcije regulatornih organa, žalbe korisnika, zapažanja
zaposlenih, podatke iz trenda procene rizika, praćenja performansi
procesa, itd. Tokom ovog početnog koraka
u procesu, veoma je važno da se navedu sve dostupne konkretne informacije koje
dokazuju postojanje problema. Opis bi trebalo da bude sažet ali sa dovoljno
informacija da se problem može lako i detalljno razumeti čitanjem objašnjenja.
Ključne oblasti treba fokusirati na:
- Definisati TAČNO problem
(neusaglašenost)?
- Koliko često se
neusaglašenost događa?
- Koliko veliki problem
predstavlja?
- Kakav uticaj ima?
- Ko poseduje više
informacija?
2.
PROCENA
Kada je problem
identifikovan, drugi korak je primena usaglašene CAPA statističke metodologije
za procenu kvaliteta podataka i identifikaciju problema kvaliteta.
Neusaglašenosti je potrebno proceniti u smislu potencijalnog uticaja, na primer
koje se odnose na bezbednost, pouzdanost, cenu, ili zadovoljstvo kupaca,
kvalitet izveštaja provere, zapisa kvaliteta, servisnih zapisa, žalbi,
povlačenjna proizvoda.
3.
ISTRAGA
(RCA)
Primenom određenih tehnika
može da se kreira lista svih mogućih uzroka. Ovo će predstavljati osnovu za
prikupljanje relevantnih informacija i dalje dokaze, kao što su podaci
ispitivanja, koji će biti potrebni za dalje istraživanje koje će dovesti do
osnovnog uzroka problema. Važno je uzeti u obzir sve moguće uzroke (ne
fokusirati se samo na jedan), odgovarajuće relevantne informacije i dodatne
podatke za utvrđivanje uzroka neusaglašenosti. Veoma je važno da se razmotri
oprema, materijali, osoblje, procedure, dizajn, obuke, softver i spoljni
faktori, i navedu svi mogući uzroci problema. Najčešće tehnike koje se koriste
su Brainstorming sesije, proces mapiranja, Intervjui i primena 5 Zašto tehnike.
Međutim važno je podsetiti na Ajnštajna " ne možemo rešiti probleme
koristeći istu vrstu razmišljanja koju smo koristili kada su problemi nastali."
Dakle, pristup problemu iz drugog ugla, uključujući drugačiji tim i
istraživanje i / ili nove opcije je ključan za efikasnu istragu i analizu
uzroka.
4.
IMPLEMENTACIJA
Četvrti korak u
usaglašenosti CAPA sistema je implementacija, nakon što je istraga je
zatvorena, a potencijalni uzrok identifikovan, potrbno je realizovati CAPA, odnosno potrebno je
napraviti plan koji bi trebalo da obuhvati :
Potrebnu dokumentaciju koja
će biti izmenjena na osnovu procene rizika.
Izmene Procesa / Procedura –
Izmene procesa treba opisati dovoljno detaljno tako da je jasno razumljivo šta
treba da se uradi (izbeži generičke izjave). Očekivani ishod mora da se
razjasni i opiše.
Obuke zaposlenih
Praćenje / Kontrola – mora
biti uvedena da se spreči ponavljanje problema.
CAPA plan takođe mora da
identifikuje lica koja su odgovorna za završetak svakog zadatka, uključujući
rokove i dalje potrebne resurse, ako je primenljivo.
Ali identifikuja i
sprovpđenje plana nije dovoljno; neophodno je efektivno praćenje kako bi se
osiguralo da se plan rešavanja problema i ne stvara nikakve nove probleme.
Kompanije uvek treba da bude svesne da fiksiranje jednog problema može da
stvori još jedan. Imajući ovo u vidu, bilo kakve promene u proizvodnom procesu
koji popraviti problem treba posmatrati kao potencijalni izvor novih problema.
Stoga, nakon što su preduzete preventivne ili korektivne mere, kompanije moraju
osigurati da ne samo da je originalni problem rešen, već i da nijedan novi
problemi nije nastao kao rezultat te akcije.
VERIFIKACIJA
Završni korak u
usaglašenosti CAPA je verifikacija (Najbolje prakse za proveru efektivnosti
korektivnih i preventivnih mera (CAPA)). Jedan od najosnovnijih koraka u
procesu je da pružite dokaz da je proces CAPA konačno uspešno sproveden (Alati
i principi za proveru efektivnosti CAPA). Ova procena mora omogućiti
odgovarajući na nekoliko ključnih pitanja:
- Da li je uzrok je rešen na
trakav način da se spreči ponovno pojavljivanje iste neusaglašenosti?
- Da li su sve definisane
aktivnosti i promene završene i verifikovane?
- Da li su uspostavljene
odgovarajuće kontrole?
- Da li postoji mogućnost da
primenjeno rešenje ima bilo kakav negativan uticaj na proizvod, proces ili
uslugu?
- Da li je celokupan proces
CAPA dobro dokumentovan?