Alati i principi za proveru efektivnosti CAPA

 dokumentovane u CAPA.

Trend analiza – U slučaju ljudskih grešaka, obuka, monitoringa životne sredine, devijacija  kod čišćenja, grešaka u testiranju, itd., analiza trenda može da pomogne da se utvrdi da li smo pomoću definisane  korektivne mere rešili problem. Možemo pregledati podatke u unapred određenom vremenskom periodu i utvrdi da li je ponovo dolazilo do problema ili odstupanja nakon što je implementirana korektivna mera. U većini slučajeva, podaci će pokazati da li je potrebno da uspostavimo druge korektivne mere ili je definisana korektivna mera bila uspešna.

Periodične provere – Ovaj metod podrazumeva preispitivanje procesa koji se poboljšava u realnom vremenu. Na primer, ako je postojala CAPA za poboljšanje prakse presvlačenja, možemo posmatrati unapređenje prakse presvlačenja pre nego što operater uđe u čistu sobu.

Iznenadne provere – Provere imaju za cilj da se obezbedi održavanje usklađenosti u određenoj oblasti. Mogu biti korišćene za  verifikaciju efektivnosti, da bi se uverili da operateri, procesi ili oprema prate propisane korektivne mere

Uzorkovanje – Uzorkovanje je uspešan metod za proveru korektivnih mera koje se odnose na praćenje stanja životne sredine ili laboratorijskih ispitivanja. Na primer, ako je došlo do odstupanja u području ekoloških limita upozorenja i robusnijih praksi čišćenja primenjenih na licu mesta, mogu biti uzeti dodatni uzorci da bi potvrdili da li je dodatno čišćenje bilo efikasano.

Još jedan značajni deo za obezbeđivanje robusnosti  i pravilnog upravljanja verifikacijom efikasnosti CAPA, je uspostavljanje odgovarajućih rokova za obavljanje provere. Veoma je važno da planiramo  dovoljno vremena za sprovođenje korektivnih mera zadržavajući pri tome, osećaj hitnosti kako bi obezbedili da problem bude  rešen. Neka odstupanja ili problemi mogu zahtevati jednostavne procedure ažuriranja, prekvalifikacije ili izmene na delovima opreme. Međutim, u većini slučajeva, CAPA se otvaraju za rešavanje težih pitanja kao što je promena rasporeda u objektu, menjanje prakse oblačenja, povećanje broja uzoraka, ili uvođenje  novih delova opreme. U ovim slučajevima, najbolja praksa je da se planira više provera efektivnosti u toku određenog vremenskog perioda. Možda prva provera može da se uradi u roku od nekoliko nedelja, ali ostale treba da budu u narednih nekoliko meseci.

Periodični pregled proizvoda - retrospektivni pregled (najmanje jednom godišnje) više parametara. Jedan primer periodičnog pregleda proizvoda je pregled podataka nakon velikih izmena koje su napravljene u objektu ili na opremi kao deo procesa tehnologije nadogradnje nakon povlačenja proizvoda.

Deset pitanja za dobavljače softvera

Izbor odgovarajućeg softvera je veoma osetljiv zadatak za organizaciju, a još više kada radite u organizovanom okruženju.Jedna stvar je pronaći softverski paket, ali ako prodavac ne uzima svoj sistem kvaliteta ozbiljno ovo može imati dramatičan uticaj na kvalitet i funkcionalnost proizvoda. Opšti audit kvaliteta treba vršiti za svakog proizvođača pre nego što se donese odluka o kupovini. Ovde je 10 pitanja koja bi ste morali da pitate svakog prodavca, posebno na nivou sistema kvaliteta.

Upitnik za sistem kvaliteta

1.Da li kompanija ima uspostavljen i dokumentovan sistema kvaliteta?
2.Da li je definisana odgovornost za kvalitet (SOP)? Kakve kvalifikacije su predviđene?
3.Da li se dokumentacija sistema kvaliteta adekvatno kontroliše u smislu pregleda, odobrenja i distribucije.
4.Da li se QS dokumentacija redovno ažurira? (frekvencija)
5.Da li postoje procedure za pregled performansi QS npr. Interne provere, preispitivanje od strane menadžmenta?
6.Da li postoje procedure za obuku i opisi poslova? 
7.Da li postoji plan kvaliteta za dizajn, razvoj i implementaciju proizvoda?
8.Da li kompanija koristi podizvođače?
9.Da li kompanija ima kontrolu nad QS svakog podizvođača?
10.Da li je poslovanje kompanije zasnovano na GAMP za kompjuterske sisteme?

Moguća kancerogena svojstva dodataka hrani - kalijum bromat

Hipokrat "Neka lek tvoj bude hrana i neka hrana tvoja bude lek"

Kalijum bromat ( E924) je hemijski oksidant koji se dodaje u formulu za hleb jer utiče na reologiju testa i kvalitet pekarskih proizvoda. Oksidanti poput kalijum bromata poboljšavaju jačinu testa, i daju hleb sa boljim obimom i teksturom vekne (krajnji proizvod je pufnast, mekan i neprirodno beo).

Da li kalijum bromat može da izazove kancer?

U testovima na laboratorijskim životinjama, izlaganje kalijum bromatu dovelo je do povećana učestalosti benignih i malignih tumora  bubrega životinja, štitne žlezde i drugih organa.

Kalijum bromat može da poremeti genetski materijal unutar ćelije. Naučnici su ispitali nastala oštećenja u ljudskoj jetre i ćelijama creva do kojih je došlo izlaganjem kalijum bromatu i otkrili prekide DNK lanaca i hromozomska oštećenja.Uprkos značajnom dokazima o štetnosti kalijum bromata, prehrambena industrija već dugo tvrdi da ova istraživanja nemaju uticaja na pekarske proizvode. Tvrde da se kalijum bromat tokom pečenja potpuno konvertuje u kalijum bromid (oni koji su bili u vojsci znaju šta je ovo), koji nema kancerogena svojstva.Međutim, ispitivanja izvedena u Velikoj Britaniji su pokazala da se kalijum bromat nalazi u pecivu posle pečenja u merljivom nivou.

Ne kupujte hleb ili pečene proizvode u kojima se koristi kalijum bromat.

Potrošači bi trebalo da svesno izbegavaju prehrambene proizvode koji sadrže ovu hemikaliju. Proizvođači bi trebalo da obezbede alternativne metode i sastojake za proizvodnju svojih peciva.

Literatura:

1. http://www.livescience.com/36206-truth-potassium-bromate-food-additive.html
2. https://www.cspinet.org/new/bromate.html
3. http://www.ewg.org/research/potassium-bromate
4. https://en.wikipedia.org/wiki/Potassium_bromate

Objavljeno novo izdanje standarda ISO 13485:2016

Nova verzija standarda ISO 13485:2016 objavljena je 1.marta 2016. godine. 

IAF Rezolucijom 2015-13 - rezolucija o prelaznom periodu za novu reviziju standarda ISO 13485 : 2003 ( ISO 13485 : 2003 Medicinska sredstva - Sistemi menadžmenta kvalitetom - Zahtevi za svrhe regulative) definisan je prelazni period od tri godine od dana objavljivanja revidirane verzije standarda. 

Šta je ISO 13485 standard?

• međunarodno priznati standard za sisteme upravljanja kvalitetom u industriji medicinskih uređaja.
• određuje zahteve za sistem upravljanja kvalitetom gde organizacija treba da pokazuje svoju sposobnost da proizvede medicinske uređaje i da sa njma povezane usluge odgovaraju zahtevima kupaca i važećeg zakonodavstva.
• standard je namenjen za korištenje u organizacijama za dizajn i razvoj, proizvodnju, instalaciju, usluge i prodaju medicinskih uređaja.
• osnovni cilj standrada ISO 13485 je ubrzati usklađivanje zakonskih zahteva za medicinske uređaje sa sistemom upravljanja kvalitetom. ISO 13485 je standard koji može biti primenjen nezavisno od drugih standarda.
• većim delom se temelji na strukturi standarda ISO 9001, ali uključuje neke specifične zahteve za medicinske uređaje poput analize rizika, proizvodnju sterilnih proizvoda i sljedljivost.

Potencijalna dobit od ISO 13485

• povećava sposobnost organizacije da uskladi zahteve potrošača i regulatorne zahteve
• povećava sposobnost organizacije da se koncentriše na bezbednost i efikasnost proizvoda
• omogućava organizaciji da dobije i eksterno priznanje usklađenosti sistema upravljanja kvalitetom ( sertifikat)

Šta nije ISO 13485 standard?

• nije neophodna struktura za vaš Sistem upravljanja kvalitetom
• ne definiše zahteve za proizvode i servise organizacije
• ne definiše druge poslovne zahteve ili inicijative (npr. finansijski ili zahteve za životnu sredinu)

Koje su najvažnije izmene u novom izdanju ISO 13485 standarda

• nova specifikacija dizajna (ISO Guide 72)
• pomak ka usklađivanju sa SAD CFR, brazilskim zakonom (ANVISA), CMDR (Kanada), i drugim zakonima (KD, JPAL, TGA ) – MDSAP
• integrisani rizik kroz QMS i životni ciklus proizvod
• dodatnu povezanost dokumentacije potrebne za regulatorne svrhe
• integracija sa QMS softverom
• naglasak na odgovarajućoj infrastrukturi
• nova pozivanja na druge standarde (upotrebljivost, sterilna barijera, itd.)
• nove sekcije za rukovanje žalbama i izvještavanje regulatornih organa
• jasnoća provera
• planiranje i dokumentovanje korektivnih mera (bez nepotrebnog odlaganja) i preventivnnih mera
• održavanje trenutnog formata (usklađenost sa ISO 9001 : 2008, ne I sa ISO 9001 : 2015)

Dodaci i bibliografija

Dodatak A – poređenje izdanja iz 2003 sa izdanjem iz 2016

Dodatak B – poređenje ISO 9001:2015 sa ISO 13485:2016

Bibliografija - informacije koje pomažu pronalaženje dokumenata spomenutih u definicijama i napomenama

Termin plan, ostala razmatranja i rezime

• Radna grupa je završila prvu fazu ( VD CD DIS , SDI)
• Dokument je objavljivljen 1. mart, 2016.
• RG1 je počela da radi na priručniku sa smernicama  (cca. 1 godina)
• Preporučena tranzicija od 3 godine prihvaćena od strane TC 210 i IAF - bez nove sertifikacije / resertifikacije nakon 2 godine
• Periodični pregled je ubrzan I predviđen za mart 2019

Zaključak

• fokus ove promene je pojašnjenje za korišćenje standarda (implicitno je sada eksplicitno)
• osnovne promene uključuju donošenje odluka zasnovanih na proceni rizika
• formiranje dokumentacije u skladu sa zahtevima EU
• proširenje kontrole dobavljača i povratne informaciije sa tržišta

Novo poglavlje u Ph.Eur. 8.7.

Evropska direkcija za kvalitet lekova (EDQM) objavila je 25. januara 2016. novo poglavlje u Evropskoj farmakopeji Supplement 8.7. Hemometrijske metode koje se primenjuju na analitičke podatke (Chemometric methods applied to analytical data, 5:21) i uvodi korišćenje hemometrijskih tehnika za obradu analitičkih skupova podataka.
Novo poglavlje sadrži sledeće delove :
• Uvod u hemomtrijske metode
• Dobru hemometrijsku praksu
• Procenu i validacija hemometrijskih metoda
• Opis najvažnijih hemometrijskih tehnika (tj.. PCA, Simca, MZP, MLR, PCR, PLSR, SVM i Ann)
• Rečnik

Više na EDQM

Listeria - Zašto ne možemo ignorisati rizik

Listeria Monocytogenes

Verovatno ste svesni da je Listeria monocitogenes vruća tema u prehrambenoj industriji i medijskim kućama. Listeria, jedna od najsmrtonosnijih patogena u hrani, tradicionalno je vezana za kontaminaciju mesa, proizvoda od mesa i nepasterizovanih sireva. Međutim, u poslednjih nekoliko godina, značajno se povećava broj bolesti izazvanih hranom koje se pripisuju Listeria monocitogenes. 

Ukoliko vas ova tema zanima, možete besplatno da preuzmite vodič o Listeria na sledećem linku...https://aib-international.wishpond.com/landing-page-1459928/

Reference - Analiza veličine čestica za čvrste dozne oblike

1. M.E. Fayed and L. Otten, Handbook of Powder Science & Technology, 2nd, Chapman & Hall, 1997.
2. A. J. Hlinak, K. Kuriyan, K. R. Morris, G. W. Reklaitis, and P. K. Basu. Understanding critical material properties for solid dosage form design. Journal of Pharmaceutical Innovation, vol.1, 2006, pp.12–17.
3. B.Y. Shekunov, P. Chattopadhyay, H.H.Y. Tong, and A.H.L. Chow, Particle Size analysis in Pharmaceutics: Principles, Methods and Applications, Pharmaceutical Research Vol. 24, No.2, 2006, pp.203-227.
4. S.M. Snorek et al., PQRI Recommendation on Particle Size Analysis of Drug Substances Used in Oral Dosage Forms, Journal of Pharmaceutical Science, Vol. 96, No.6, 2007, pp.1451-1467.
5. ICH Guideline Q6A, Specifications: Test Procedures and Acceptance Criteria for New Drug Substances and New Drug Products: Chemical Substances, 2000.
6. H.A.Lieberman, L. Lachman, and J.B. Schwartz, Pharmaceutical Dosage Forms: Tablets, 2nd, Marcel Dekker, 1989
7. N.A. Armstrong, Tablet Manufacture, Encyclopedia of Pharmaceutical Technology, Marcel Dekker, 2002
8. V. Swaminathan and D.O. Kildsig, Polydisperse powder mixtures: effect of particle size and shape on mixture stability. Drug. Dev. Ind. Pharm., vol. 28, 2002, pp.41-48.
9. C. Sun and D.J. W. Grant, Influence of crystal shape on the tableting performance of i-iysine monohydrochloride dehydrate, Journal of Pharmaceutical Science, vol.90, 2001, pp.569-579.
10. U.S. Food and Drug Administration, Guide to Inspection of Oral Solid Dosage Forms: Pre/Post Approval Issues for Development and Validation, 1994.
11. G. Heinicke, F. Matthews, and J.B. Schwartz, The Effects of Substrate Size, Surface Area, and Density on Coat Thickness of Multi-Particulate Dosage Forms, Pharmaceutical Development and Technology vol.10. 2005, pp.85-96.
12. G. Heinicke and J.B. Schwartz, Assessment of Dynamic Image Analysis as a Surrogate Dissolution Test for a Coated Multiparticulate Product, Pharmaceutical Development and Technology vol.11. 2006, pp.403-408.
13. A. Jillavenkatesa, S.J. Dapkunas, and L.H. Lum, Particle Size Characterization, National Institute of Standards and Technology, Special Publication 960-1, 2001.
14. T. Allen, Particle Size Measurement, 4th, Chapman and Hall, London, 1993.
15. ISO 13320-1, Particle Size analysis-Laser Diffraction methods-Part 1: General Principles, International Organization for Standardization, 1999.
16. The United States Pharmacopeia 30-The National Formulary 25, <1225>, Validation of Compendial Procedure, 2008.
17. R. Bell, A. Dennis, B. Hendriksen, N. Norht, and J. Sherwood, Position Paper on Particle Sizing: Sample preparation, method validation, and data presentation, Pharmaceutical Technology Europe, November 1999, pp.36-42.
18. S.A. Lerke and S.A. Adams, Development and Validation of a Particle Size Distribution Method for Analysis of Drug substance, American Pharmaceutical Review, Fall 2002.