Koja je cena kvaliteta?

Pravilno upravljanje kvalitetom može biti strateška prednost na farmaceutskom, tržištu medicinskih sredstava ili bilo kom drugom. Nažalost veliki broj kompanija ne vidi potencijal koji donosi ulaganje u kvalitet. Zato je osnovni zadatak predstavnika za kvalitet u kompaniji da objasni izvršnom rukovodstvu jezikom koji oni razumeju (novac), da ulaganje u kvalitet nije uzalud potrošen novac i da će se takvo ulaganje višestruko isplatiti.

Cena kvaliteta se obično deli u četiri kategorije:

1.    Preventivni troškovi (planiranje kvaliteta, godišnji pregled proizvoda, izveštaji menadžmenta, obuke zaposlenih, provere, kvalifikcione I validacione aktivnosti, akvizicija podataka i analiza, projekti unapređenja kvaliteta),

2.    Troškovi ocenjivanja (inspekcija polaznih materijala i ispitivanje, ispitivanje u toku procesa, ispitivanje gotovog proizvoda, pregled dokumentacije o seriji i odobravanje serije za promet),

3.    Inerni troškovi (otpad, ponavljanje posla, ponavljanje ispitivanja, retest, odbacivanje, neusaglašenosti, OOT ispitivanja, OOS ispitivanja, zastoji povezani sa kvalitetom, nizak prinos) i,

4.    Eksterni troškovi propusta (žalbe, povlačenje proizvoda sa tržišta, nestašice proizvoda).

Kompanije treba da procene njihove troškove u svakoj od ovih kategorija. Procena troškova ne mora da bude komplikovana ili kontinuirana. Prepoznavanje glavnih troškova u svakoj kategoriji u poslednjih 6-12 meseci obezbediće iznenađujuću količinu informacija. Sa ovim informacijama kompanije će početi da bolje razumeju troškove koji se odnose na kvalitet i značaj sredstava koja su na odgovarajući način izdvojena za tu namenu.

Koliko su dobre “dobre bakterije” ?

Nedostatak informacija o zdravstvenim efektima probiotika otežava inovacije koje bi mogle dovesti do personalizovanih probiotika i čak novih načina borbe protiv otpornosti na antibiotike.

Za probiotike - poznatije kao “dobre bakterije” – se mislilo da se mogu koristiti za poboljšanje ljudskog zdravlja. Sa stanovišta sve manjeg poverenja javnosti u farmaceutsku industriju, probiotici i drugi takozvani alternativni proizvodi uživaju sve veću popularnost.

Hrana i piće sa probioticima - uglavnom mlečni proizvodi, kao što je jogurt – zauzimaju lavovski deo tržišta, dok suplementi čine oko trećinu. Oko pet miliona ljudi u SAD i EU koristi probiotske dodatke redovno u 2010. godini, navodi se u Datamonitor Business Insights o probioticima i prebioticima u kliničkoj ishrani.

Ali da li proizvodi označeni kao probiotici zaista imaju funkciju kao što se tvrdi?

Probiotici su "živi mikroorganizmi koji kada se primenjuju u odgovarajućim količinama poboljšavaju zdravstveno stanje domaćina", navodi se u definiciji koju je objavila oranizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Ova definicija je široko prihvaćena u naučnoj literaturi, nešto manje u industriji, i uglavnom ignorisana od prodajnih i marketinških timova. Nedostatak kredibiliteta je veliki problem za potrošače, koji bi mogli da izgube novac ili da kupe nešto što im neće pomogći.

Dorey, E. Chemistry and Industry, June 6, 2011